1. Mojsijeva 2:4-19

To je izveštaj o poreklu neba i zemlje kad su bili stvoreni. Kada je Gospod Bog stvorio zemlju i nebo, još nije bilo nikakvog poljskog rastinja, niti je bilo izniklo ikakvo bilje po poljima. Gospod Bog, naime, još nije pustio kišu na zemlju, a nije bilo ni čoveka da obrađuje zemlju. Ipak, voda je izvirala iz zemlje i natapala tle. Tada Gospod Bog načini čoveka od zemnog praha i udahnu mu u nosnice dah života, te posta čovek živo biće. Onda je Gospod Bog zasadio vrt na istoku, u Edenu, i u njega smestio čoveka koga je načinio. Gospod Bog je učinio da iz zemlje izrastu svakovrsna drveta primamljivog izgleda i dobra za hranu, te drvo života i drvo poznanja dobra i zla. U Edenu je izvirala reka koja je napajala vrt. Odande se granala u četiri reke. Prvoj je ime Fison; ona protiče svom zemljom evilskom, u kojoj ima zlata. Zlato te zemlje je dobro, a ima tamo i smole i oniksa. Drugoj reci je ime Gion; ona protiče celom kuškom zemljom. Trećoj reci je ime Tigar; ona teče istočnim delom Asirije. Četvrta je Eufrat. Gospod Bog uzme čoveka i postavi ga u edenski vrt da ga obrađuje i da se stara o njemu. Gospod Bog zapovedi čoveku: „Sa svakog drveta u vrtu slobodno jedi, ali sa drveta poznanja dobra i zla ne smeš jesti! Jer, toga dana kada budeš okusio s njega, sigurno ćeš umreti.“ Zatim Gospod Bog reče: „Nije dobro da je čovek sam. Načiniću mu pomoćnika koji će mu priličiti.“ Gospod Bog je načinio iz zemlje sve divlje životinje, i sve ptice na nebu, pa ih je doveo čoveku da vidi kako će koju nazvati. Svako živo biće trebalo je da se zove onako kako ga je čovek nazvao.