1. Mojsijeva 1:9-18

Zatim reče Bog: „Vode pod svodom neka se saberu na jedno mesto i neka se pokaže kopno!“ Tako se i zbilo. Kopno je Bog nazvao „zemlja“, a vodena zborišta „more“. Vide Bog da je to dobro. Zatim reče Bog: „Neka iz zemlje nikne bilje: ono koje u sebi nosi zrnevlje i drveta koja rađaju plod; sve bilje koje, svako prema svojoj vrsti, rađa na zemlji, i u sebi nosi svoje seme!“ Tako se i zbilo. Iz zemlje iznikne bilje koje u sebi nosi zrnevlje, svako prema svojoj vrsti i drveta koja rađaju plodove sa semenom, svako prema svojoj vrsti. Vide Bog da je to dobro. Prođe veče, svanu jutro – dan treći. Zatim reče Bog: „Neka budu svetila na nebeskom svodu da dele dan od noći, i da označavaju utvrđena doba, dane i godine, te da svetle na nebeskom svodu osvetljavajući zemlju!“ Tako se i zbilo. Bog je stvorio dva velika svetila: veće svetilo da upravlja danom i manje svetilo da upravlja noću – i zvezde. Bog ih je postavio na nebeski svod da osvetljavaju zemlju, da upravljaju danom i noći i da dele svetlo od tame. Vide Bog da je to dobro.