2. Mojsijeva 1:8-22

Tada je nad Egiptom zavladao novi car koji nije poznavao Josifa. On je rekao svome narodu: „Evo, izrailjski narod je postao brojniji i moćniji od nas. Hajde da postupimo mudro s njima, da ne bi postali još brojniji. Inače, ako izbije rat, oni će se udružiti s našim neprijateljima i zaratiti protiv nas, te napustiti zemlju.“ Stoga postave nad njima nadglednike da ih tlače prinudnim radom. Oni su faraonu izgradili gradove-skladišta, Pitom i Ramesu. Ali, što su ih više tlačili, Izrailjci su bivali još brojniji i napredniji, tako da su se Egipćani užasnuli od njih. Zato su ih Egipćani terali na ropski rad. Zagorčavali su im život teškim radovima: pravljenjem maltera i opeke i raznim poljskim radovima. Sve ropske poslove su im nemilosrdno nametali. Egipatski car je rekao i jevrejskim babicama, od kojih je jednoj bilo ime Šifra, a drugoj Fua: „Kad pomažete Jevrejkama pri porođaju, obratite pažnju na pol deteta: ako je muško, ubijte ga, a ako je žensko, neka živi.“ Ali babice su se bojale Boga i nisu učinile kako im je egipatski car naredio, nego su ostavljale u životu mušku decu. Zato je egipatski car pozvao babice i upitao ih: „Zašto ste to činile? Zašto ste ostavljale u životu mušku decu?“ Babice odgovore faraonu: „Jevrejke nisu kao egipatske žene. One su jače, pa rode pre nego što babica dođe k njima.“ Bog je bio dobar prema babicama, a narod izrailjski se još više umnožio i postao veoma silan. A pošto su se babice bojale Boga, on im je osnovao porodice. Tada je faraon naredio celom narodu: „Svako muško dete koje se rodi Jevrejima neka se baci u Nil, a ženska deca neka se ostave u životu.“