Knjiga propovednikova 2:12-26

Zatim sam se posvetio razmišljanju o mudrosti, bezumlju i gluposti. Šta više da uradi carev naslednik nakon onog što je već urađeno? Shvatio sam da je mudrost bolja od gluposti kao što je svetlost bolja od tame. Mudrome su oči na glavi, a bezumnik u tami hoda. Ali sam naučio i ovo: obojicu zadesi ista sudbina. I kazao sam u svom srcu: „Sudbina bezumnika će i mene zadesiti, pa čemu onda tolika moja mudrost?“ Još sam se vajkao u svom srcu: „I to je prolazno!“ Jer sećanje na mudroga ne traje duže od sećanja na bezumnoga, jer će se sve zaboraviti u danima koji stižu. I – avaj – mudri će umreti baš kao i bezumnik! I tako mi je život omrznuo i ono što se pod kapom nebeskom radi postalo mi je mučno. Jer, sve je prolazno i jurenje vetra. Da, omrznuo sam sav svoj mukotrpan rad i trud pod kapom nebeskom, jer ga ostavljam svome nasledniku. I ko zna hoće li on mudar ili lud da bude? Tek, naslediće sav moj trud koji sam uložio i u kom sam mudar bio pod kapom nebeskom. Ali i to je prolazno. Počeo sam da očajavam u srcu nad svim uloženim trudom pod kapom nebeskom. Jer, neko se trudio mudro, sa znanjem i veštinom, i prepušta to onome ko nema udela u tome. Baš je i to prolazno i zlo je veliko. Šta vrede čoveku sav njegov trud i napor njegovog srca kojima mukotrpno radi pod kapom nebeskom? Jer, muči se sve svoje dane i strepi zbog svojih obaveza, pa mu ni noću srce ne miruje. I to je prolazno. Ništa bolje nema za čoveka nego da jede i pije, da mu duša uživa dobro njegovog truda. Naime, shvatio sam da je i to iz ruke Božije. A ko je to jeo i ko se nauživao mimo njega? Jer Gospod svakome bogougodniku daje mudrost, znanje i radovanje. Grešniku daje zadatak da sabira, da skuplja i to da bogougodniku. A to je prolazno i jurenje vetra.