5. Mojsijeva 1:26-40

Međutim, vi niste hteli da pođete gore, nego ste se pobunili protiv naredbe Gospoda, svoga Boga. Gunđali ste u svojim šatorima i govorili: ’Gospod nas mrzi! Izveo nas je iz Egipta da nas preda Amorejcima u ruke, kako bi nas istrebili. Kuda da idemo? Naša braća su napunila naše srce strahom, govoreći: „taj narod je veći i viši rastom od nas, a gradovi su im ogromni i opasani zidinama do nebesa. I Enakovce smo tamo videli!“’ Tada sam vam rekao: ’Ne strahujte! Ne bojte ih se! Gospod, Bog vaš, koji ide pred vama, ratovaće za vas, kao što je to činio u Egiptu na vaše oči. U pustinji si video da te je Gospod, Bog tvoj, nosio kao što otac nosi svoga sina tokom celog puta koji ste prevalili sve dok niste došli do ovog mesta.’ Ali i pored toga niste se pouzdali u Gospoda, Boga svoga, koji ide pred vama da vam potraži mesto za taborovanje – noću u ognju da vidite put na koji ste krenuli, a danju u oblaku. Kad je Gospod čuo šta ste rekli, razgnevio se i zakleo: ’Nijedan od ovih ljudi iz ovog zlog naraštaja neće videti dobru zemlju za koju sam se zakleo da ću je dati vašim ocima, osim Haleva, sina Jefonijina. On će je videti! Njemu i njegovim sinovima ću dati zemlju u koju je stupio, zato što se potpuno pouzdao u Gospoda.’ Zbog vas se Gospod razgnevio i na mene, pa je rekao: ’Ni ti nećeš ući tamo! Isus, sin Navinov, koji stoji pred tobom, ući će tamo. Ohrabri ga, jer će on uvesti Izrailja da primi zemlju u posed. A vaša deca, za koju ste rekli da će postati plen, oni će ući tamo. Njima ću dati da zauzmu zemlju. Vi, pak, krenite natrag i idite u pustinju prema Crvenom moru.’