Knjiga proroka Danila 6:10-18

Kad je Danilo čuo da je naredba bila napisana, otišao je svojoj kući, gde su prozori njegove gornje sobe bili otvoreni prema Jerusalimu. Tu se on tri puta dnevno spuštao na kolena, moleći i hvaleći Boga, kao što je uvek radio. Tada su ti ljudi banuli i zatekli Danila kako se moli i priziva svog Boga. Zatim su pristupili caru i spomenuli mu carsku zabranu: „O, care, zar nisi potpisao zabranu prema kojoj će svako ko uputi molbu nekom bogu ili čoveku u roku od trideset dana, osim tebi, biti bačen u lavlju jamu?“ Car odgovori: „Zapovest ostaje na snazi prema zakonu Međana i Persijanaca, te se ne može opozvati.“ Oni odgovore caru: „Danilo, jedan od izgnanika iz Jude, ne mari za tebe, o, care, ni za tvoju zabranu koju si potpisao; on se tri puta dnevno moli svome Bogu.“ Kad je car to čuo, veoma se uznemirio. Bio je rešen da spase Danila, pa je sve do zalaska sunca svim silama nastojao da ga izbavi. Ali oni ljudi navališe na cara, govoreći: „Znaj, care, da se prema zakonu Međana i Persijanaca, nijedna zabrana ili naredba koju car izda, ne može promeniti.“ Tada je car naredio da dovedu Danila i da ga bace u lavlju jamu. Car reče Danilu: „Neka te izbavi Bog tvoj kome neprestano služiš.“ Zatim su doneli kamen i stavili ga na otvor jame, a car ga je zapečatio svojim pečatnim prstenom i pečatnim prstenom svojih velikaša, da se ništa za Danila ne bi moglo promeniti. Car se vratio u svoj dvor. Noć je proveo bez jela, i nije dao da mu dovedu suložnice. San mu nije dolazio na oči.