Knjiga proroka Danila 4:28-37

Sve se to dogodilo Navuhodonosoru. Nakon dvanaest meseci, dok je šetao po krovu carskog dvora u Vavilonu, car reče: „Nije li ovo veliki Vavilon, koji sam podigao svojom silnom moći sebi za carsku prestonicu, na slavu svoga veličanstva?“ Reči su još bile na carevim usnama kad je sišao glas s neba, govoreći: „Odlučeno je za tebe, care Navuhodonosore: oduzima ti se carstvo. Prognaće te iz ljudskog društva, i boravište će ti biti među poljskim zverinjem. Hranićeš se travom kao goveda, i sedam će vremena preći preko tebe, dok ne uvidiš da Svevišnji vlada nad ljudskim carstvom, i da ga daje kome hoće.“ Odluka je odmah sprovedena. Navuhodonosor je bio prognan iz ljudskog društva, jeo je travu, kvasila ga je rosa nebeska, kosa mu je narasla kao orlovsko perje, a nokti kao ptičje kandže. Kada se to vreme navršilo, ja, Navuhodonosor, podigao sam svoje oči prema nebu i razum mi se vratio. Tada sam blagoslovio Svevišnjeg, slaveći i veličajući onoga koji živi zauvek. Jer njegova je vladavina večna vladavina, a njegovo carstvo traje od naraštaja do naraštaja. Svi stanovnici zemlje ništa ne predstavljaju; on čini šta hoće s nebeskom vojskom i sa stanovnicima zemlje. Ništa ne može da zaustavi njegovu ruku, ili da mu kaže: „Šta to radiš?“ Istog časa mi se vratio razum, a uz moju carsku čast vratila mi se i slava i sjaj. Tada su me potražili moji savetnici i velikaši, pa mi je bilo vraćeno carstvo. Uz to sam postao još moćniji. Sada ja, Navuhodonosor, slavim i uzvisujem nebeskog cara, čija su sva dela istina, a putevi pravda; on je onaj koji može da ponizi one koji hode oholo.