Dela apostolska 8:1-25

A Savle je odobravao Stefanovo ubistvo. Tog dana je nastao veliki progon crkve u Jerusalimu, pa su se svi, izuzev apostola, rasejali po Judeji i Samariji. Stefana su, pak, sahranili pobožni ljudi i uz veliku žalost ga oplakali. A Savle je pustošio Crkvu; zalazio je od kuće do kuće i odvlačio muškarce i žene u tamnicu. Oni koji su bili rasejani, naveštavali su Radosnu vest gde god su prolazili. Tako je Filip otišao u jedan grad u Samariji i objavljivao im Hrista. Sav narod je pažljivo slušao njegove reči i gledao znake koje je činio. Naime, nečisti duhovi su uz glasne krike izlazili iz ljudi koji su bili njima opsednuti, a i mnogo oduzetih i hromih je bilo isceljeno. Tada je nastala velika radost u gradu. U tom gradu je duže vremena živeo neki čovek po imenu Simon, koji je svojim vračanjem zadivljavao narod u Samariji. Govorio je za sebe da je on nešto posebno, te su ga uvažavali i ugledni i neugledni, izjavljujući: „Ovaj čovek je zaista sila Božija, za koju se kaže da je velika.“ Priklanjali su mu se, jer ih je duže vremena zadivljavao svojim vračanjem. Ali kada su poverovali Filipu, koji je propovedao o Radosnoj vesti Carstva Božijeg i o imenu Isusa Hrista, krštavali su se i muškarci i žene. Čak je i sam Simon uzverovao. Nakon što je bio kršten, stalno je bio uz Filipa; bio je zadivljen gledajući znake i velika čuda koja su se događala. Kada su apostoli u Jerusalimu čuli da su Samarjani prihvatili Božiju reč, poslali su tamo Petra i Jovana. Kada su ovi stigli, pomolili su se za Samarjane da prime Svetog Duha. Naime, ni na koga od njih još nije bio sišao Sveti Duh, već su bili kršteni samo u ime Gospoda Isusa. Apostoli su položili ruke na njih, te su primili Duha Svetoga. Kad je Simon video da se Duh daje polaganjem ruku apostola, ponudio im je novac rekavši: „Dajte i meni tu vlast da svako na koga položim ruke primi Duha Svetoga.“ Petar mu je odgovorio: „Neka tvoj novac propadne zajedno s tobom kad si mislio da novcem možeš da stekneš Božiji dar. Ti nemaš ni dela ni udela u ovoj službi, jer tvoje srce nije pravo pred Bogom. Pokaj se za to zlo i moli se Gospodu, ne bi li ti oprostio što si to naumio u svom srcu. Vidim, naime, da si pun gorkog otrova i u okovima nepravde.“ „Molite se Gospodu za mene – molio ih je Simon – da mi se ne dogodi ništa od ovoga što ste rekli.“ Nakon što su im svedočili i objavili im reč Gospodnju, Petar i Jovan su se vratili u Jerusalim, propovedajući usput Radosnu vest u mnogim samarjanskim selima.