2. Knjiga Samuilova 11:14-27

Ujutro je David napisao Joavu pismo i poslao ga po Uriji. U pismu je napisao: „Stavite Uriju napred gde je bitka najljuća, a onda se povucite iza njega, pa neka bude pogođen i neka pogine.“ I tako, dok je Joav opsedao grad, postavio je Uriju na mesto gde je znao da se nalaze najbolji ratnici. Ljudi iz grada izađu i upuste se u bitku sa Joavom. Od naroda je palo nekoliko Davidovih slugu, a poginuo je i Urija Hetit. Tada je Joav poslao Davidu sve vesti o bici. Zapovedio je glasniku: „Na kraju, kad saopštiš caru sve vesti o ratu, a car se razgnevi, pa ti kaže: ’Zašto ste se toliko primakli gradu da ratujete? Zar niste znali da će gađati sa zidina? Ko je ubio Avimeleha, Jerovalovog sina? Nije li to bila žena koja je bacila na njega mlinski kamen sa zidina Tevesa?’, tada reci: ’Poginuo je i tvoj sluga Urija Hetit.’“ Glasnik ode. Kad je došao, ispričao je Davidu sve radi čega ga je Joav poslao. Glasnik reče Davidu: „Ljudi su bili jači od nas; izašli su napolje na nas, ali smo ih potisnuli do gradskih vrata. Strelci su gađali tvoje sluge sa zidina, te su neke careve sluge izgubile život, a poginuo je i Urija Hetit.“ David reče glasniku: „Ovako reci Joavu: ’Neka te to ne muči, jer mač pokosi sad ovog sad onog. Navali jače na grad i uništi ga.’ To će ga ohrabriti.“ Kad je Urijina žena čula da je Urija mrtav, žalila je za svojim mužem. A kad je prošlo vreme žaljenja, David je poslao po nju i doveo je u svoj dom. Ona mu je postala žena i rodila mu je sina. Ali to što je David učinio bilo je zlo u Gospodnjim očima.