2. Korinćanima 1:1-11

Pavle, apostol Isusa Hrista po Božijoj volji, zajedno sa našim bratom Timotejem, pozdravlja Božiju crkvu u Korintu, zajedno sa svim svetima širom Ahaje. Milost vam i mir od Boga, Oca našega, i Gospoda Isusa Hrista. Blagosloven da je Bog i Otac našega Gospoda Isusa Hrista, milosrdni Otac i Bog svake utehe. On nas teši u svakoj našoj nevolji, da bismo i mi mogli da tešimo one koji su u nevoljama, onom utehom kojom nas same Bog teši. Jer, kao što izobilno učestvujemo u Hristovim patnjama, tako primamo i izobilje utehe posredstvom Hrista. Ako smo pritisnuti nevoljama, to je za vašu utehu i spasenje, ako primamo utehu od Boga, to je radi vaše utehe. Ta uteha se pokazuje kada strpljivo podnosite iste patnje koje i mi podnosimo. Čvrsta je nada koju polažemo u vas, jer znamo da učestvujete kako u našim patnjama, tako i u našoj utesi. Hoćemo, naime, da znate, braćo, da je nevolja koja nas je snašla u Maloj Aziji toliko prevazilazila naše snage, da smo izgubili svaku nadu da ćemo ostati u životu. U stvari, u sebi smo se već pomirili sa smrtnom kaznom, da se ne bismo pouzdali u same sebe, nego u Boga koji vaskrsava mrtve. On nas je izbavio od smrtne opasnosti i izbaviće nas, jer smo se u njega pouzdali da će nas i dalje izbavljati. A i vi ćete nam priteći u pomoć molitvom, da bi mnogi ljudi zahvaljivali Bogu na milosti koju nam je darovao posredovanjem mnogih.