2. Knjiga dnevnika 20:5-12

Josafat je stao pred zbor Judejaca i Jerusalimljana, u Domu Gospodnjem pred novim dvorištem i reče: „O, Gospode, Bože naših otaca! Nisi li ti Bog na nebesima i ne vladaš li nad carstvima svih naroda? Nije li u tvojoj ruci sila i moć, i niko ne može da ti se odupre? Zar ti nisi odagnao stanovnike ove zemlje ispred Izrailja, tvoga naroda, i dao je doveka potomcima tvog prijatelja Avrahama? Oni su se nastanili u njoj i u njoj izgradili Svetilište tvom imenu, rekavši: ’Ako nas zadese pošast, mač osude, pomor, glad, stajaćemo pred ovim Domom i pred tobom – jer ovaj Dom nosi tvoje ime – i zavapićemo u svojoj nevolji, a ti nas čuj i spasi.’ A sada su ovde Amonci, Moavci i još neki sa gore Sir. Nisi dozvolio Izrailju kada je izašao iz Egipta da prođe preko njihove zemlje, pa je morao da ih zaobilazi, a nije ih istrebio. I sad nam vraćaju tako što su došli da nas oteraju sa tvog poseda koji si nam ti dao u nasledstvo. O, Bože naš, zar im nećeš suditi? U nama nema snage pred ovim velikim mnoštvom koje dolazi na nas. Ne znamo šta da uradimo. Naše su oči uprte u tebe!“