1. Knjiga Samuilova 3:1-10

A momčić Samuilo je služio Gospodu pod Ilijevim nadzorom. U onim danima reč Gospodnja je bila retka a viđenja nisu bila česta. Jednoga dana dogodilo se ovo: Ilije je ležao u svojoj sobi. Vid je počeo da mu se gasi te nije mogao da vidi. Božiji svećnjak još nije bio ugašen. Samuilo je spavao u Gospodnjem Domu gde je bio Kovčeg Božiji. Gospod pozva Samuila, a on se odazva: „Evo me!“ Otrči on k Iliju i reče: „Evo me, zvao si me.“ Ilije mu reče: „Nisam te zvao. Vrati se i spavaj.“ On se vrati i legne. Gospod ponovo pozva: „Samuilo!“ Samuilo ustane i ode k Iliju: „Evo me, zvao si me.“ Ilije mu odgovori: „Nisam te zvao, sine, vrati se i spavaj.“ Samuilo još nije poznavao Gospoda; reč Gospodnja mu još nije bila objavljena. Gospod pozva Samuila po treći put. On ustane i ode k Iliju. Rekao mu je: „Evo me, zvao si me.“ Tada je Ilije shvatio da to Gospod zove dečaka. Ilije reče Samuilu. „Idi i spavaj. Ako te ponovo pozove, ti reci: ’Govori, Gospode, sluga tvoj sluša.’“ Samuilo ode i legne u svoju sobu. Gospod dođe, stane tamo, i pozove kao ranije: „Samuilo, Samuilo!“ Samuilo odgovori: „Govori, jer sluga tvoj sluša.“