1. Knjiga o carevima 10:1-10

Glas o Solomonovoj slavi radi imena Gospodnjeg, došao je do carice od Save, pa je došla da ga iskuša zagonetkama. Došla je u Jerusalim sa veoma velikom pratnjom, s kamilama koje su nosile balzam, i veoma mnogo zlata i dragog kamenja. Došavši k Solomonu, rekla mu je sve što joj je bilo na umu. Solomon joj je odgovorio na sva pitanja; caru ništa nije bilo nepoznato, ništa što nije mogao da joj odgovori. Kad je carica od Save videla svu Solomonovu mudrost i dvor koji je sagradio, hranu za njegovim stolom, odaje njegovih dvorana, dvorenje njegove posluge i njihovu odeću, njegove peharnike, i njegove žrtve svespalnice koje je prineo u Domu Gospodnjem, ostala je bez daha. Tada je rekla caru: „Istinit je glas koji sam čula u svojoj zemlji o tvojim delima i mudrosti, ali nisam htela da verujem glasovima dok nisam došla i videla svojim očima. Eto, ni pola mi nije rečeno; tvoja mudrost i bogatstvo prevazilaze glas koji sam čula. Blago tvojim ženama i blago ovim tvojim slugama što uvek stoje pred tobom i slušaju tvoju mudrost! Blagosloven da je Gospod, Bog tvoj, kome si po volji, i koji te je postavio na presto Izrailjev! Zbog svoje večne ljubavi prema Izrailju, Gospod te je učinio carem, da deliš pravdu i pravednost.“ Zatim je dala caru stotinu dvadeset talanata zlata, veoma mnogo balzama i dragog kamenja. I nikada više nije došlo toliko takvog balzama koliko je carica od Save dala caru Solomonu.