1. Korinćanima 14:21-40

U Zakonu je napisano: „Preko onih koji govore drugim jezicima, i usana tuđinaca, govoriću ovome narodu, ali me ni onda neće poslušati – govori Gospod.“ Tako drugi jezici nisu znak za vernike, nego za nevernike. Međutim, proroštvo je za vernike, a ne za nevernike. Ako se, dakle, sva crkva okupi, pa svi počnu da govore drugim jezicima, a pritom uđu neupućeni ili neverni, neće li reći da ste ludi? Ali, ako neupućeni ili nevernik naiđe, a svi prorokuju, sve ga kori, sve ga osuđuje, tada se obelodanjuju tajne njegovog srca. Tako će pasti ničice i pokloniti se Bogu, pa će ispovediti da je Bog zaista u vama. Šta, dakle, da činimo, braćo? Kad se okupljate, svako ima nešto: neko psalam, neko pouku, neko otkrivenje, neko drugi jezik, neko dar tumačenja tog drugog jezika. Neka sve bude na izgradnju. Ako neko govori drugim jezikom, neka govore dvojica, najviše trojica, i to redom, a jedan neka tumači. Ukoliko nema tumača, neka ćuti u crkvi, pa neka govori sam sebi i Bogu. Što se tiče proroka, neka govore dvojica ili trojica, a ostali neka prosuđuju. Ako se drugom koji tu sedi nešto otkrije, prvi neka ćuti. Svi, naime, možete da prorokujete, jedan po jedan, da se svi pouče i ohrabre. Proročki duhovi pokoravaju se prorocima. Jer Bog nije Bog nereda, nego mira. Kao što je u svim crkvama, žene treba da ćute u crkvi. Njima nije dozvoljeno da govore; one treba da se pokoravaju, kao što Zakon nalaže. A ako žele da nauče nešto, neka kući pitaju svoje muževe, jer ne priliči ženi da govori u crkvi. Ili da nije Božija reč od vas potekla? Ili ste vi jedini do kojih je ona došla? Ako neko misli da je prorok, ili duhovan, treba da shvati da je ovo što vam pišem zapovest od Gospoda. Ko ovo ne shvata, ostaje u neznanju. Stoga, braćo, pokažite revnost za prorokovanje, i ne branite da se govori drugim jezicima. Neka sve bude prikladno i uredno.