27
Јаков преваром добија очев благослов
1Када је Исаак остарио и очи му толико ослабиле да више није видео, позва свог старијег сина Исава, рекавши: »Сине!«
А овај одговори: »Молим?«
2Исаак рече: »Ето, остарио сам и не знам дан када ћу умрети. 3Зато узми своје оружје – свој лук и тоболац – па иди у пустару да ми уловиш неку дивљач. 4Припреми ми укусно јело, какво ја волим, па ми донеси да једем, да могу да те благословим пре него што умрем.«
5А Ревека је слушала док је Исаак говорио свом сину Исаву, па када је Исав отишао у пустару да улови дивљач и донесе је, 6Ревека рече свом сину Јакову: »Управо сам чула како твој отац каже твом брату Исаву: 7‚Донеси ми неку дивљач и припреми ми укусно јело да га поједем, па да те благословим пред ГОСПОДОМ пре него што умрем.‘ 8Зато ме сада послушај, сине, и уради како ти кажем. 9Иди до стада и донеси ми два лепа јарета, да од њих за твог оца спремим укусно јело, какво он воли. 10Онда ћеш га ти однети оцу да једе, да може да те благослови пре него што умре.«
11На то Јаков рече својој мајци Ревеки: »Али мој брат Исав је рутав човек, а моја кожа је глатка. 12Шта ако ме отац дотакне? Испашћу варалица у његовим очима, па ћу на себе навући проклетство, а не благослов.«
13»Сине«, рече му мајка, »нека твоје проклетство падне на мене. Само ти мене послушај: иди и донеси ми јариће.«
14И он оде, ухвати јариће и донесе мајци, а она спреми укусно јело какво је његов отац волео. 15Онда Ревека узе најлепшу одећу свог старијег сина Исава коју је имала у кући, па у њу обуче свог млађег сина Јакова, 16а око руку и голог дела врата омота му јарећу кожу. 17Потом свом сину Јакову даде оно укусно јело и хлеб које је спремила.
18Јаков оде оцу и рече: »Оче!«
»Молим?« рече Исаак. »Који си ти мој син?«
19А Јаков рече оцу: »Ја сам Исав, твој прворођени син. Урадио сам као што си ми рекао. Сада се, молим те, придигни и поједи мало моје дивљачи, да можеш да ме благословиш.«
20»Како си је тако брзо нашао, сине?« упита Исаак свог сина, а овај одговори: »Зато што ми је помогао ГОСПОД, твој Бог.«
21Тада Исаак рече Јакову: »Приђи ближе, сине, да опипам да ли си ти заиста мој син Исав или ниси.«
22Јаков се примаче свом оцу Исааку, и овај га опипа, па рече: »Глас је Јаковљев, али су руке Исавове.«
23Није га препознао, јер су му руке биле рутаве као у његовог брата Исава. Када је хтео да га благослови, 24упита га још једном: »Јеси ли ти заиста мој син Исав?«
А Јаков одговори: »Јесам.«
25Тада Исаак рече: »Сине, принеси ми да поједем мало твоје дивљачи, да могу да те благословим.«
И Јаков му принесе, па је Исаак јео. А донео је и вина, па је Исаак пио.
26Тада му његов отац Исаак рече: »Сада приђи и пољуби ме, сине.«
27И Јаков му приђе и пољуби га, а Исаак осети мирис његове одеће, па га благослови, говорећи:
»Мирис мога сина сличан је мирису поља
које је ГОСПОД благословио.
28Нека ти Бог даје росу са неба и плодну земљу
– обиље жита и младог вина.
29Нека ти народи служе
и нека ти се племена клањају.
Владај над својом сабраћом
и нека ти се клањају потомци твоје мајке.
Проклет био ко те проклиње
и благословен ко те благосиља!«
30Тек што је Јаков отишао од свог оца Исаака након што га је овај благословио, његов брат Исав стиже из лова. 31И он спреми укусно јело, донесе га оцу, па му рече: »Оче, придигни се и поједи мало моје дивљачи, да можеш да ме благословиш.«
32А његов отац Исаак га упита: »Ко си ти?«
»Ја сам твој син« одговори он, »твој прворођени син Исав.«
33На то Исаак претрну од ужаса и рече: »Па ко је онда био онај који је уловио дивљач и донео ми је? Јео сам је пре него што си ти дошао и благословио сам га, и он ће бити благословен.«
34Када је Исав чуо шта је његов отац рекао, силно и огорчено крикну, па рече оцу: »И мене благослови, оче!«
35А Исаак рече: »Твој брат је дошао и на превару узео твој благослов.«
36Тада Исав рече: »Зар се с правом не зове Јаков#27,36 Јаков (хебрејски: Јааков) значи »варалица«.? Већ ме је двапут преварио – узео ми је право првородства, а сада ми, ево, узе и благослов.«
Онда упита: »Зар за мене ниси сачувао ниједан благослов?«
37Исаак одговори: »Њега сам поставио за твога господара и дао му сву његову сабраћу за слуге, обезбедио га житом и младим вином – па шта сад да учиним за тебе, сине?«
38На то Исав рече оцу: »Зар имаш само један благослов, оче? Благослови и мене, оче мој!«
И гласно заплака.
39Његов отац Исаак му рече:
»Далеко од плодне земље биће ти дом,
далеко од росе с неба.
40Живећеш од свога мача
и своме брату служити.
Али, када се побуниш,
збацићеш његов јарам с врата.«
41Исав замрзе Јакова због благослова који је овоме дао отац, па помисли: »Мој отац ће ускоро умрети#27,41 Мој … умрети Дословно: Дани жалости за мојим оцем се примичу.. Тада ћу убити свог брата Јакова.«
42Када су Ревеки рекли шта њен старији син Исав намерава, она посла по свог млађег сина Јакова, па му рече: »Твој брат Исав се носи мишљу да те убије. 43Зато ме сада послушај, сине: сместа бежи мом брату Лавану у Харан. 44Остани код њега неко време, док твог брата не прође бес. 45Кад се више не буде љутио на тебе и кад заборави шта си му урадио, јавићу ти да се вратиш. Зашто да вас обојицу изгубим у истом дану?«
Исаак шаље Јакова Лавану
46Ревека рече Исааку: »Смучио ми се живот због ових Хетиткиња. Ако се и Јаков ожени неком од жена из ове земље – Хетиткињом као што су ове – шта ће ми живот!«