Published by the Christian community in Bosnia and Herzegovina, this newest Bosnian-Herzegovinian Bible, with its simple, tasteful and classic design, aims to portray the dignity that we find on its pages.

℗ 2025 Krstjanska zajednica u Bosni i Hercegovini

Biblija, Stari i Novi zavjet

<div class="version vid3899 iso6393bos" data-vid="3899" data-iso6393="bos">
 <div class="book bkLUK">
 <div class="chapter ch22" data-usfm="LUK.22">
 <div class="label">22</div><div class="iex">Isusova smrt i o&#382;ivljenje 22 &#8211; 24</div><div class="s">Juda izdaje Isusa</div><div class="p"> 1Bli&#382;ila se Pasha, blagdan Beskvasnih hljebova. 2Sve&#263;eni&#269;ki poglavari i pismoznanci tra&#382;ili su priliku kako da ubiju Isusa, ali su se bojali naroda. 3Tada &#272;avo u&#273;e u Judu Iskariotskog, jednog od Dvanaesterice. 4Ode Juda i dogovori se sa sve&#263;eni&#269;kim poglavarima i sa zapovjednicima hramske stra&#382;e kako &#263;e im izdati Isusa. 5Oni se obraduju i obe&#263;aju mu novac. 6Juda pristane. Od tada je vrebao priliku da izda Isusa kad mno&#353;tva ne bude s njim.</div><div class="s">Priprema pashe</div><div class="p"> 7Prvoga dana blagdana Beskvasnih hljebova, kad je trebalo &#382;rtvovati pashalno janje, 8Isus po&#353;alje Kefu i Ivana: &#8222;Idite i pripremite pashu da zajedno jedemo.&#8221; 9&#8222;Gdje &#382;eli&#353; da je pripremimo?&#8221;, upitaju. 10&#8222;&#268;im u&#273;ete u grad&#8221;, re&#269;e im, &#8222;srest &#263;ete &#269;ovjeka koji nosi u vr&#269;u vodu. Po&#273;ite za njim u ku&#263;u u koju u&#273;e, i 11recite doma&#263;inu: U&#269;itelj pita u kojoj sobi mo&#382;e jesti pashu sa svojim u&#269;enicima. 12On &#263;e vam pokazati veliku sobu na spratu, posve pripremljenu. Tamo nam pripremite ve&#269;eru.&#8221; 13U&#269;enici odu i na&#273;u sve kako im je Isus rekao, te pripreme pashu.</div><div class="s">Posljednja ve&#269;era</div><div class="p"> 14Kad je do&#353;lo vrijeme za to, sjedne Isus za sto s Poslanicima. 15&#8222;&#268;eznuo sam, svom du&#353;om, da jedem s vama ovu pashu prije svoje muke. 16Jer je vi&#353;e, ka&#382;em vam, ne&#263;u ve&#269;erati dok se ona ne ispuni u Carstvu Bo&#382;ijem.&#8221; 17Podigne &#269;a&#353;u, pa zahvali i rekne: &#8222;Uzmite i razdijelite me&#273;u sobom. 18Ka&#382;em vam, odsada vi&#353;e ne&#263;u piti od trsova roda dok ne do&#273;e Bo&#382;ije carstvo.&#8221; 19Uzme zatim hljeb, pa zahvali, razlomi ga i dadne govore&#263;i: &#8222;Ovo je moje tijelo, ono se za vas predaje. Ovo &#269;inite meni na spomen.&#8221; 20Kad su zavr&#353;ili s jelom, uze &#269;a&#353;u i re&#269;e: &#8222;Ova je &#269;a&#353;a Novi savez u mojoj krvi, koja se prolijeva za vas. 21Evo, ruka moga izdajnika je do mene na stolu. 22Sin &#268;ovje&#269;iji odlazi kako je odre&#273;eno, ali te&#353;ko njegovom izdajniku!&#8221; 23U&#269;enici se tada stanu me&#273;usobno pitati ko bi od njih mogao tako ne&#353;to u&#269;initi.</div><div class="s">Najve&#263;i je onaj koji slu&#382;i</div><div class="p"> 24Po&#269;nu se zatim prepirati oko toga ko bi od njih bio najve&#263;i. 25Isus im re&#269;e: &#8222;Carevi ovoga svijeta vladaju narodima i, provode&#263;i vlast nad njima, nazivaju se dobrotvorima. 26Ali vi nemojte tako! Naprotiv, onaj koji me&#273;u vama bude ve&#263;i, neka bude kao najmanji, a starje&#353;ina neka bude poslu&#382;itelj. 27Jer ko je ve&#263;i, onaj koji sjedi za stolom ili onaj koji ga poslu&#382;uje? Onaj za stolom, zar ne? A ja, evo, poslu&#382;ujem vas. 28Ostali ste mi vjerni u mojim ku&#353;njama. 29Zato vam ostavljam vlast kao &#353;to je moj Otac meni predao Carstvo, 30da jedete i pijete za mojim stolom u mojem Carstvu, te da sjedite na prijestoljima i sudite nad dvanaest Izraelovih plemena.&#8221;</div><div class="s">Isusovo predskazanje o Kefi</div><div class="p"> 31&#8222;Simone, Simone, &#272;avo je zatra&#382;io da vas mo&#382;e re&#353;etati kao p&#353;enicu. 32Ali molio sam se za tebe da ti vjera ne oslabi. Zato, kad se ponovo vrati&#353; meni, u&#269;vrsti svoju bra&#263;u!&#8221; 33&#8222;Gospode&#8221;, re&#269;e mu Kefa, &#8222;spreman sam s tobom po&#263;i i u tamnicu i u smrt.&#8221; 34&#8222;Ka&#382;em ti, Kefo&#8221;, re&#269;e Isus, &#8222;prije nego &#353;to se pred jutro oglasi pijetao, triput &#263;e&#353; pre&#353;utjeti da me poznaje&#353;.&#8221;</div><div class="s">Dva ma&#269;a</div><div class="p"> 35&#8222;Kad sam vas poslao na put bez novca, bez torbe i sandala, je li vam &#353;ta nedostajalo?&#8221;, upita ih Isus. &#8222;Nije&#8221;, odgovore. 36&#8222;Ali sada&#8221;, re&#269;e, &#8222;ko ima novca, neka ga ponese! Torbu tako&#273;er. Ma&#269; ko nema, neka proda odje&#263;u i kupi ga za sebe 37jer se, ka&#382;em vam, mora ispuniti ono &#353;to je o meni pisano: Ubrojen je me&#273;u zlo&#269;ince. Sve &#353;to se odnosi na mene, ide svome kraju.&#8221; 38&#8222;Gospode&#8221;, reko&#353;e, &#8222;ovdje imamo dva ma&#269;a!&#8221; &#8222;Dosta je&#8221;, odgovori Isus.</div><div class="s">Isus se moli u Getsemaniju</div><div class="p"> 39Zatim ode odatle te se, po obi&#269;aju, zaputi do Maslinske gore. U&#269;enici po&#273;u s njim. 40Kad su stigli, re&#269;e im: &#8222;Molite se da ne upadnete u ku&#353;nju!&#8221; 41Udalji se zatim od njih koliko se mo&#382;e baciti kamen, te padne na koljena i pomoli se: 42&#8222;O&#269;e, neka me mimoi&#273;e ova &#269;a&#353;a ako mo&#382;e. Ali neka bude po Tvojoj, a ne po mojoj volji.&#8221; 43Tada mu se s Neba uka&#382;e an&#273;eo, da ga ohrabri. 44Sve ja&#269;e je molio, u smrtnoj muci, a znoj mu postane poput kaplji krvi &#353;to su padale na zemlju. 45Najzad ustane, pri&#273;e u&#269;enicima i na&#273;e ih kako spavaju iscrpljeni od &#382;alosti. 46&#8222;Za&#353;to spavate?&#8221;, upita. &#8222;Ustanite i molite se da ne upadnete u ku&#353;nju!&#8221;</div><div class="s">Isusovo uhap&#353;enje</div><div class="p"> 47Dok je jo&#353; govorio, stigne svjetina, a pred njom Juda, jedan od Dvanaesterice. Pribli&#382;i se Isusu i poljubi ga. 48&#8222;Juda, zar poljupcem izdaje&#353; Sina &#268;ovje&#269;ijega?&#8221;, re&#269;e Isus.</div><div class="p"> 49Kad su ostali u&#269;enici vidjeli &#353;ta se zbiva, upitaju: &#8222;Gospode, da udarimo ma&#269;em?&#8221; 50Jedan od njih napadne slugu visokog sve&#263;enika i odsije&#269;e mu desno uho. 51Ali Isus re&#269;e: &#8222;Pustite! Ne opirite se vi&#353;e!&#8221; Dotakne zatim uho sluzi i izlije&#269;i ga. 52Potom veli ljudima koji su po&#353;li na njega, sve&#263;eni&#269;kim poglavarima, zapovjednicima hramske stra&#382;e i starje&#353;inama: &#8222;Krenuli ste na mene s ma&#269;evima i toljagama kao na razbojnika! 53Za&#353;to me niste u Hramu uhvatili? Svaki dan sam bio tamo s vama. Ali ovo je va&#353; &#269;as, jer vlada tama.&#8221;</div><div class="s">Kefa se odri&#269;e Isusa</div><div class="p"> 54Uhvate Isusa i odvedu ga u dom visokog sve&#263;enika. Kefa ga je izdaleka pratio. 55Nasred dvori&#353;ta stra&#382;ari bijahu nalo&#382;ili vatru i grijali se oko nje. Kefa sjedne me&#273;u njih. 56Neka slu&#353;kinja ga ugleda kako sjedi pokraj vatre, o&#353;tro ga pogleda i re&#269;e: &#8222;I ovaj je bio s Isusom!&#8221; 57Kefa odbi: &#8222;Pa ja ga ne poznajem, &#382;eno!&#8221; 58Nedugo zatim jo&#353; neko ga opazi i re&#269;e: &#8222;Ti si jedan od njih!&#8221; &#8222;Nisam, &#269;ovje&#269;e!&#8221;, odgovori Kefa. 59Nakon otprilike jednog sata, opet neko re&#269;e: &#8222;Ovaj je zaista bio s njim! Pa Galilejac je!&#8221; 60&#8222;Ne znam o &#269;emu zbori&#353;, &#269;ovje&#269;e!&#8221;, re&#269;e Kefa. Istoga &#269;asa, dok je jo&#353; govorio, oglasi se pijetao. 61Tada se Gospod okrene i pogleda Kefu, a Kefa se sjeti kako mu je rekao: &#8222;Prije nego &#353;to se pred jutro oglasi pijetao, triput &#263;e&#353; odre&#263;i da me poznaje&#353;.&#8221; 62Iza&#273;e iz dvori&#353;ta i gorko zaplaka.</div><div class="s">Isusa izruguju</div><div class="p"> 63&#268;uvari po&#269;nu Isusa tu&#263;i i rugati mu se. 64Pokrili su mu o&#269;i i zapitkivali ga: &#8222;Pogodi ko te je udario!&#8221; 65I zasipali su ga svakakvim uvredama.</div><div class="s">Isus pred Velikim vije&#263;em</div><div class="p"> 66U osvit dana okupe se starje&#353;ine, sve&#263;eni&#269;ki poglavari i pismoznanci te izvedu Isusa pred Veliko vije&#263;e. 67&#8222;Ako si ti Mesija, reci nam to!&#8221;, kazali su mu. &#8222;Ako vam ka&#382;em, ne&#263;ete mi vjerovati, 68a upitam li vas &#353;ta, ne&#263;ete odgovoriti&#8221;, re&#269;e im Isus. 69&#8222;Ali odsad &#263;e Sin &#268;ovje&#269;iji sjediti s desne strane sile Bo&#382;ije.&#8221; 70&#8222;Ti, zna&#269;i, tvrdi&#353; da si Bo&#382;iji sin!&#8221;, povi&#269;u svi. &#8222;Vi ka&#382;ete da jesam&#8221;, odgovori im. 71&#8222;&#352;ta &#263;e nam vi&#353;e svjedoci?&#8221;, reko&#353;e. &#8222;Sami smo &#269;uli, iz njegovih usta!&#8221;</div>
 </div>
 </div>
</div>

Krstjanska zajednica u Bosni i Hercegovini

Isusova smrt i oživljenje 22 – 24

Bližila se Pasha, blagdan Beskvasnih hljebova. Svećenički poglavari i pismoznanci tražili su priliku kako da ubiju Isusa, ali su se bojali naroda. Tada Đavo uđe u Judu Iskariotskog, jednog od Dvanaesterice. Ode Juda i dogovori se sa svećeničkim poglavarima i sa zapovjednicima hramske straže kako će im izdati Isusa. Oni se obraduju i obećaju mu novac. Juda pristane. Od tada je vrebao priliku da izda Isusa kad mnoštva ne bude s njim.

Prvoga dana blagdana Beskvasnih hljebova, kad je trebalo žrtvovati pashalno janje, Isus pošalje Kefu i Ivana: „Idite i pripremite pashu da zajedno jedemo.” „Gdje želiš da je pripremimo?”, upitaju. „Čim uđete u grad”, reče im, „srest ćete čovjeka koji nosi u vrču vodu. Pođite za njim u kuću u koju uđe, i recite domaćinu: Učitelj pita u kojoj sobi može jesti pashu sa svojim učenicima. On će vam pokazati veliku sobu na spratu, posve pripremljenu. Tamo nam pripremite večeru.” Učenici odu i nađu sve kako im je Isus rekao, te pripreme pashu.

Kad je došlo vrijeme za to, sjedne Isus za sto s Poslanicima. „Čeznuo sam, svom dušom, da jedem s vama ovu pashu prije svoje muke. Jer je više, kažem vam, neću večerati dok se ona ne ispuni u Carstvu Božijem.” Podigne čašu, pa zahvali i rekne: „Uzmite i razdijelite među sobom. Kažem vam, odsada više neću piti od trsova roda dok ne dođe Božije carstvo.” Uzme zatim hljeb, pa zahvali, razlomi ga i dadne govoreći: „Ovo je moje tijelo, ono se za vas predaje. Ovo činite meni na spomen.” Kad su završili s jelom, uze čašu i reče: „Ova je čaša Novi savez u mojoj krvi, koja se prolijeva za vas. Evo, ruka moga izdajnika je do mene na stolu. Sin Čovječiji odlazi kako je određeno, ali teško njegovom izdajniku!” Učenici se tada stanu međusobno pitati ko bi od njih mogao tako nešto učiniti.

Počnu se zatim prepirati oko toga ko bi od njih bio najveći. Isus im reče: „Carevi ovoga svijeta vladaju narodima i, provodeći vlast nad njima, nazivaju se dobrotvorima. Ali vi nemojte tako! Naprotiv, onaj koji među vama bude veći, neka bude kao najmanji, a starješina neka bude poslužitelj. Jer ko je veći, onaj koji sjedi za stolom ili onaj koji ga poslužuje? Onaj za stolom, zar ne? A ja, evo, poslužujem vas. Ostali ste mi vjerni u mojim kušnjama. Zato vam ostavljam vlast kao što je moj Otac meni predao Carstvo, da jedete i pijete za mojim stolom u mojem Carstvu, te da sjedite na prijestoljima i sudite nad dvanaest Izraelovih plemena.”

„Simone, Simone, Đavo je zatražio da vas može rešetati kao pšenicu. Ali molio sam se za tebe da ti vjera ne oslabi. Zato, kad se ponovo vratiš meni, učvrsti svoju braću!” „Gospode”, reče mu Kefa, „spreman sam s tobom poći i u tamnicu i u smrt.” „Kažem ti, Kefo”, reče Isus, „prije nego što se pred jutro oglasi pijetao, triput ćeš prešutjeti da me poznaješ.”

„Kad sam vas poslao na put bez novca, bez torbe i sandala, je li vam šta nedostajalo?”, upita ih Isus. „Nije”, odgovore. „Ali sada”, reče, „ko ima novca, neka ga ponese! Torbu također. Mač ko nema, neka proda odjeću i kupi ga za sebe jer se, kažem vam, mora ispuniti ono što je o meni pisano: Ubrojen je među zločince. Sve što se odnosi na mene, ide svome kraju.” „Gospode”, rekoše, „ovdje imamo dva mača!” „Dosta je”, odgovori Isus.

Zatim ode odatle te se, po običaju, zaputi do Maslinske gore. Učenici pođu s njim. Kad su stigli, reče im: „Molite se da ne upadnete u kušnju!” Udalji se zatim od njih koliko se može baciti kamen, te padne na koljena i pomoli se: „Oče, neka me mimoiđe ova čaša ako može. Ali neka bude po Tvojoj, a ne po mojoj volji.” Tada mu se s Neba ukaže anđeo, da ga ohrabri. Sve jače je molio, u smrtnoj muci, a znoj mu postane poput kaplji krvi što su padale na zemlju. Najzad ustane, priđe učenicima i nađe ih kako spavaju iscrpljeni od žalosti. „Zašto spavate?”, upita. „Ustanite i molite se da ne upadnete u kušnju!”

Dok je još govorio, stigne svjetina, a pred njom Juda, jedan od Dvanaesterice. Približi se Isusu i poljubi ga. „Juda, zar poljupcem izdaješ Sina Čovječijega?”, reče Isus.
Kad su ostali učenici vidjeli šta se zbiva, upitaju: „Gospode, da udarimo mačem?” Jedan od njih napadne slugu visokog svećenika i odsiječe mu desno uho. Ali Isus reče: „Pustite! Ne opirite se više!” Dotakne zatim uho sluzi i izliječi ga. Potom veli ljudima koji su pošli na njega, svećeničkim poglavarima, zapovjednicima hramske straže i starješinama: „Krenuli ste na mene s mačevima i toljagama kao na razbojnika! Zašto me niste u Hramu uhvatili? Svaki dan sam bio tamo s vama. Ali ovo je vaš čas, jer vlada tama.”

Uhvate Isusa i odvedu ga u dom visokog svećenika. Kefa ga je izdaleka pratio. Nasred dvorišta stražari bijahu naložili vatru i grijali se oko nje. Kefa sjedne među njih. Neka sluškinja ga ugleda kako sjedi pokraj vatre, oštro ga pogleda i reče: „I ovaj je bio s Isusom!” Kefa odbi: „Pa ja ga ne poznajem, ženo!” Nedugo zatim još neko ga opazi i reče: „Ti si jedan od njih!” „Nisam, čovječe!”, odgovori Kefa. Nakon otprilike jednog sata, opet neko reče: „Ovaj je zaista bio s njim! Pa Galilejac je!” „Ne znam o čemu zboriš, čovječe!”, reče Kefa. Istoga časa, dok je još govorio, oglasi se pijetao. Tada se Gospod okrene i pogleda Kefu, a Kefa se sjeti kako mu je rekao: „Prije nego što se pred jutro oglasi pijetao, triput ćeš odreći da me poznaješ.” Izađe iz dvorišta i gorko zaplaka.

Čuvari počnu Isusa tući i rugati mu se. Pokrili su mu oči i zapitkivali ga: „Pogodi ko te je udario!” I zasipali su ga svakakvim uvredama.

U osvit dana okupe se starješine, svećenički poglavari i pismoznanci te izvedu Isusa pred Veliko vijeće. „Ako si ti Mesija, reci nam to!”, kazali su mu. „Ako vam kažem, nećete mi vjerovati, a upitam li vas šta, nećete odgovoriti”, reče im Isus. „Ali odsad će Sin Čovječiji sjediti s desne strane sile Božije.” „Ti, znači, tvrdiš da si Božiji sin!”, poviču svi. „Vi kažete da jesam”, odgovori im. „Šta će nam više svjedoci?”, rekoše. „Sami smo čuli, iz njegovih usta!”

Listen to Luka 22