Savremeni srpski prevod

Божидар Младеновић

Када је Исус сазнао да су фарисеји чули да он стиче и крштава више ученика него Јован – иако сам Исус није крштавао, него његови ученици – оде из Јудеје и врати се у Галилеју.
Морао је да прође кроз Самарију, па тако стиже у самаријски град који се зове Сихар, близу имања које је Јаков дао своме сину Јосифу. Тамо је био и Јаковљев бунар, па Исус, уморан од пута, седе крај њега. Било је негде око поднева.
Када је једна Самарићанка дошла да заграби воде, Исус јој рече: »Дај ми да пијем«, јер су његови ученици били отишли у град да купе хране.
А Самарићанка му рече: »Зашто ти, Јудејин, тражиш да пијеш од мене, једне Самарићанке?« – пошто се Јудеји нису слагали са Самарићанима.
»Када би знала Божији дар«, одговори јој Исус, »и ко је онај који ти каже: ‚Дај ми да пијем‘, замолила би га, и он би ти дао живе воде.«
»Господару«, одврати жена, »немаш чиме ни да заграбиш воде, а бунар је дубок. Одакле ти онда жива вода? Зар си можда већи од нашег оца Јакова, који нам је дао овај бунар и пио из њега он и његови синови и стада?«
»Ко год пије ову воду«, одговори јој Исус, »опет ће ожеднети, а ко пије воду коју му ја дајем, неће ожеднети довека. Вода коју му ја дајем постаће у њему извор воде која увире у вечни живот.«
»Господару«, рече му жена, »дај ми те воде, да не жедним и да не морам да долазим овамо да заграбим воде.«
»Иди и позови свога мужа«, рече јој Исус, »па се врати овамо.«
А жена му одговори: »Немам мужа.«
»Добро кажеш: ‚Немам мужа‘«, одврати Исус. »Пет мужева си имала, а овај с којим си сада није ти муж. Истину си рекла.«
»Господару«, рече жена, »видим да си пророк! Наши праоци су се клањали Богу на овој гори, а ви Јудеји кажете да му се треба клањати у Јерусалиму.«
»Веруј ми, жено«, рече Исус, »долази час када се нећете клањати Оцу ни овде ни у Јерусалиму. Ви се клањате оном што не познајете, а ми се клањамо оном што познајемо, јер спасење долази од Јудеја. Али долази час – и већ је ту – када ће се истински клањаоци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац баш такве клањаоце жели. Бог је дух, и они који му се клањају, у духу и истини треба да му се клањају.«
А жена му рече: »Знам да ће доћи Месија, који се зове Христос. Када он дође, све ће нам објаснити.«
»Ја сам«, рече јој Исус, »ја који с тобом говорим.«
Тада се вратише ученици и зачудише се што разговара са женом. Али ниједан не упита: »Шта тражиш од ње?« ни: »Зашто с њом разговараш?«
А жена остави свој крчаг и оде у град, па рече људима: »Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?«
И они изађоше из града и кренуше к Исусу.
А ученици су у међувремену молили Исуса: »Раби, једи.«
Али он им рече: »Ја имам да једем јело за које ви не знате.«
Тада ученици рекоше један другом: »Да му није неко донео да једе?«
Исус им рече: »Моје јело је да извршавам вољу Онога који ме је послао и да довршим његово дело. Зар и ви не кажете: ‚Још четири месеца, па жетва?‘ Кажем вам: отворите очи и погледајте поља – зрела су за жетву. Жетелац већ прима плату и скупља род за вечни живот, да се и сејач и жетелац заједно радују. У томе се обистињује изрека: ‚Један сеје, а други жање.‘ Ја сам вас послао да жањете оно око чега се нисте трудили. Други су се трудили, а ви сте пожњели плодове њиховог труда.«
Многи Самарићани из онога града повероваше у Исуса због речи оне жене која је сведочила: »Рекао ми је све што сам учинила.«
А када су дошли к њему, замолише га да остане код њих, и он тамо остаде два дана. И још многи повероваше због његових речи.
Говорили су оној жени: »Сада више не верујемо због онога што си ти рекла, него зато што смо сами чули, и знамо да је ово заиста Спаситељ света.«


После та два дана, Исус оде оданде у Галилеју, иако је сам изјавио да је пророк без части у свом завичају. Када је стигао, Галилејци га лепо примише, јер су видели шта је све учинио у Јерусалиму за време празника, пошто су и они били тамо.
Исус тако опет дође у Кану Галилејску, где је био претворио воду у вино. А тамо је био један царев службеник чији је син лежао болестан у Кафарнауму. Када је чуо да је Исус из Јудеје дошао у Галилеју, дође к њему и замоли га да оде у Кафарнаум и излечи му сина, јер овај само што није умро.
А Исус му рече: »Док не видите знамења и чуда, не верујете.«
»Господару«, рече му царев службеник, »дођи док ми дете није умрло.«
»Иди«, рече му Исус, »твој син ће живети.«
Човек поверова у то што му је Исус рекао и оде.
А док је још био на путу, сретоше га његове слуге с вешћу да му је син жив. Он их упита када му је кренуло набоље, а они му одговорише: »Грозница га је оставила јуче око један сат после подне.«
Дечаков отац се сети да му је баш тада Исус рекао: »Твој син ће живети.«
И поверова он и сви његови укућани.
Било је то друго знамење које је Исус учинио пошто је дошао из Јудеје у Галилеју.

Listen to Еванђеље по Јовану 4