Еванђеље по Јовану 12
12
Помазање у Витанији
(Мт 26,6-13; Мк 14,3-9)
1Шест дана пре Пасхе, Исус оде у Витанију, где је био Лазар, кога је васкрсао из мртвих. 2Тамо му спремише вечеру. Марта је служила, а Лазар је био међу онима који су с њим лежали за трпезом. 3Тада Марија узе литру#12,3 литру Једна литра је износила око 340 грама. скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, помаза Исусове ноге и обриса их својом косом. И кућа се испуни мирисом помасти.
4А Јуда Искариотски, један од Исусових ученика – који ће га касније издати – рече: 5»Зашто се ова помаст није продала за триста динара#12,5 триста динара Један динар је имао вредност једне наднице. и то поделило сиромасима?«
6Он то не рече зато што му је било стало до сиромаха, него зато што је био крадљивац: код њега је била кеса с новцем, па је узимао оно што се у њу стављало.
7Тада Исус рече: »Пусти је, нека то сачува за дан моје сахране. 8Сиромахе ћете увек имати са собом, али мене нећете увек имати.«
Завера против Лазара
9Силно мноштво Јудеја сазна да је Исус у Витанији, па одоше онамо, не само због Исуса него и због Лазара, кога је Исус васкрсао из мртвих. 10А првосвештеници одлучише да убију и Лазара, 11јер су због њега многи Јудеји одлазили к Исусу и веровали у њега.
Исус улази у Јерусалим
(Мт 21,1-11; Мк 11,1-11; Лк 19,28-40)
12Сутрадан силан народ који је дошао на празник, пошто је чуо да Исус долази у Јерусалим, 13узе палмове гране и изађе му у сусрет, вичући:
»‚Хосана!‘
‚Благословен онај који долази у име Господа!‘#Пс 118,25-26
Благословен Цар Израелов!«
14А Исус нађе магаре и узјаха га, као што је записано:
15»Не бој се, Кћери сионска!
Ево твој цар долази јашући
на младунчету магаричином.«#Зах 9,9
16Његови ученици то нису испрва разумели, али када је Исус био прослављен, сетише се да је то било написано о њему и да су му то учинили.
17Народ који је био с Исусом када је позвао Лазара из гроба и васкрсао га из мртвих, сведочио је о томе. 18Зато му силан народ и пође у сусрет, јер су чули да је управо он учинио то знамење.
19А фарисеји су међу собом говорили: »Видите да се ништа не може. Ено цео свет оде за њим!«
Исус предсказује своју смрт
20Међу онима који су дошли да се поклоне Богу на празник било је и Грка. 21Они дођоше к Филипу, који је био из Витсаиде у Галилеји, и замолише га, говорећи: »Господару, хтели бисмо да видимо Исуса.«
22Филип оде и то рече Андреји, па Андреја и Филип одоше и то рекоше Исусу.
23»Дошао је час да се Син човечији прослави«, рече им Исус. 24»Истину вам кажем: ако пшенично зрно не падне на земљу и не умре, остаје само. А ако умре, доноси обилан род. 25Ко воли свој живот, изгубиће га, а ко мрзи свој живот на овоме свету, сачуваће га за вечни живот. 26Ко ми служи, иде за мном, и где сам ја, тамо ће бити и мој служитељ. Мој Отац ће указати част оном ко ми служи.
27»Душа ми је сада узнемирена, и шта да кажем? Оче, спаси ме од овог часа? Не, јер зато сам и дошао до овог часа. 28Оче, прослави своје име.«
Тада се са неба зачу глас: »Прославио сам и опет ћу прославити!«
29Народ који је тамо стајао и слушао рече да је загрмело. 30Други рекоше: »Анђео му је говорио.«
А Исус им рече: »Овај глас се није чуо ради мене, него ради вас. 31Сада је суђење овоме свету. Сада ће владар овога света бити избачен напоље. 32А ја – када будем подигнут са земље – све ћу људе привући к себи.«
33То рече да означи каквом смрћу ће умрети.
34Тада му народ рече: »Чули смо из Закона да Христос остаје довека. Како онда говориш да Син човечији треба да буде подигнут? Ко је тај Син човечији?«
35»Светлост ће још само кратко бити међу вама«, рече им Исус. »Ходајте док имате светлост, да вас не обузме тама. Јер, ко хода у тами, не зна куда иде. 36Док имате светлост, верујте у светлост, да будете синови светлости.«
Када је то изговорио, оде и сакри се од њих.
Јудеји и даље не верују
37Иако је Исус сва знамења учинио пред њима, они му не повероваше, 38да се испуне речи пророка Исаије, који је рекао:
»Господе, ко је поверовао нашој поруци
и коме се открила рука Господња?«#Ис 53,1,
39Зато нису могли да поверују, јер је још Исаија рекао:
40»Заслепио им је очи
и отврднуо срце,
да очима не виде
и срцем не разумеју,
и не обрате се,
да их излечим.«#Ис 6,10
41Исаија је то рекао, јер је видео Исусову славу и говорио о њему.
42Ипак, многи поглавари су веровали у њега, али то нису признавали због фарисеја, да не би били изопштени из синагоге. 43Јер, више су волели људску славу од Божије.
44»Ко у мене верује, не верује у мене, него у Онога који ме је послао«, повика Исус. 45»И ко мене гледа, гледа Онога који ме је послао. 46Ја – Светлост – дошао сам на свет да нико ко у мене верује не остане у тами. 47Ко слуша моје речи, а не држи их се, ја му не судим. Јер, нисам дошао да свету судим, него да свет спасем. 48Ко ме одбацује и не прихвата моје речи, има свога судију: Реч коју сам изрекао – она ће му судити Последњега дана. 49Јер, ја нисам говорио сам од себе, него ми је сâм Отац, који ме је послао, заповедио шта да кажем и шта да говорим. 50А ја знам да је његова заповест вечни живот. То, дакле, што говорим, говорим онако како ми је рекао Отац.«
Currently Selected:
Еванђеље по Јовану 12: SB-ERV
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Bible League International